Imajuci u vidu vremenske prilike (niske temperature i dubok sneg) koje su na planinama znatno ostrije, pravi izbor je neka obliznja planina i vrh, po mogucstvu ne jako visok, kako bi se boravilo u prirodi, udahnuo cist vazduh i dozivela prava zimska idila. Kao sto je Igor najavio na listi, u pitanju je Suva planina, koja se uzdize iznad Niske Banje, a vrh - Crni Kamen, ili kako Tale rece Presklan (867m), sto zapravo stoji na kartama. Jedan deo grupe je do Niske Banje, odakle smo zapoceli penjanje, dosao autobusom, za prevoz drugog dela je bio zaduzen Zoki (Matrix), dok su ostali clanovi druzine, od ukupno dvanaest clanova, bili mestani Banje. Penjanje ka vrhu smo zapoceli oko pola devet, probijajuci se kroz sneg, koji je u sloju debljine oko 20 cm prekrio put. Na celu kolone su se smenjivali planinari sa boljom opremom i kamasnama (pretezno Milos i Igor, kao planinarske vodje) , utabavajuci stazu i cineci je lakse prohodnom za ostale planinare bez "profi" opreme. Isli smo laganim tempom, diveci se i uzivajuci u lepotama zime, koja na pravi nacin moze da se dozivi samo na planinama. Grane drveca okovane ledom, sa neverovatnim oblicima i detaljima, sto na jedinstven nacin moze da napravi jedino voda kada se ledi, predstavljale su pravi ukras planine. Vreme je bilo veoma hladno, zahtevalo je pozrtvovanje, ali je izlazak na vrh i boravak u idilicnom ambijentu planine, zaista, velika nagrada. Na vrhu smo se zadrzali tek toliko da napravimo par fotografija i krenuli nazad. Isli smo nesto drugacijim putem; prosli smo pored sela Koritnjak i istoimene cesme, koja predstavlja KT 3 Niške transverzale, potom kraj mesta sa kog polecu paraglajderi i konacno do mesta sa kojeg smo i krenuli - Niske Banje. Tu smo se podelili, deo na caj kod Ace, deo u kafanu. Nakon sto smo se otkravili i okrepili cajem, po nekom cokoladom itd. razisli smo se svako svojoj kuci. Autor teksta: Marjan Ranđelović Slike: Miloš Tašković